Положај, природни елементи, изглед насеља

            Бачки Брестовац једно је од девет насељених места општине Оџаци. Са асфалтним путевима повезан је са Оџацима (18 km) и Сомбором (22 km). Насеље има облик паралелограма са правцем југозапад-североисток а простире се на површини од 56 km2. Природних шумских површина нема а зеленило употпуњује око 1 ha парковских површина и 37 km дрвореда.
            Лежи на лесној тераси (87 m) јужне Бачке којој је главно обележје заравњеност али поједини делови терасе су благо заталасани са израженим еолским облицима („Каталинин Брег"). Овде висина дина износи од 3 до 7 метара.
            Климатске карактеристике у околини Бачког Брестовца могу се поистоветити са климатским карактеристикама Војводине. Зиме су хладне, пролећа и јесени топла и влажна, а лета топла, сунчана и сува. Подземне воде на овом терену настају најчешће понирањем атмосферске воде кроз растресити слој земљишта до вододрживог слоја где се скупља и гради издан. У близини насеља постоји више мањих удубљења у којима се вода задржава стално или повремено. То је станиште барских биљака и животиња. На утринама, пашњацима, међама и каналима расте самоникла вегетација. За атар је карактеристично богатство ловном дивљачи (фазани, јаребице, зечеви, срне).

Историјски подаци о насељу и становништву

            Бачки Брестовац има прошлост дугу преко четири века. Први пут се спомиње још 1543. године у бискупским пореским књигама као Велики Брестовац. Др Душан Ј. Поповић у књизи „Срби у Бачкој до краја 18.века“ пише: „Сеобе нашег народа из западних и јужних крајева у Бачку трајале су кроз цели 18.век. Наш народ у Бачкој досељенике, било да су из Лике и Баније, а било да су из Босне и Далмације, а било да су из Мале Влашке (тј из Пожешког краја) називао је „Шијацима“. О овим сеобама сталним и снажним, а које су трајали кроз цео 18.век, имамо, нажалост, сасвим мало бележака. Тако имамо белешку да су 1708.године населили у Бачку „Шијаци“ из околине Бјеловара...“ за Брестовац износи да је то исто насеље које је, за турске владавине забележено као Брестово. 1554.године имало је Брестово 3, око 1570.године 5, а 1590.године 8 домова. 1720. године забележен је као пустара која припада Сомбору.
            У данашњи Брестовац населиле су 1728.године војне власти „Шијаке“ из Мале Влашке. Године 1769. имао је 140, а 1792.године 153 дома са 1087 душа.
            У прилогу „Из прошлости Бачког Брестовца“ Сима Димитријевић у „Гласнику историјског друштва“, Нови Сад, 1935.године пише: „У Државној архиви у Новом Саду чува се 139 старих докумената негда чисто српске општине брестовачке у Бачкој“ ( Бачки Брестовац је тада био општина прим.М.К. ). Ти нам документи осветљавају крај 18. и почетак 19. века, када је та општина поред српског становништва насељена још и Немцима и Французима.
            У тој Збирци најстарији је 1 протокол са регистрима за разна годишта од којих је најстарији датиран 1.Фебруара 1768.године. Овај протокол (као и они што су настали 1769, 1770, 1771. и 1772.године ) несумњив је доказ да је Брестовац пре досељења Немаца био чисто српско село, па да су га Срби и oсновали. Вероватно да оно није насеобина Чарнојевићевог него старијег порекла. Његови су оснивачи саградили село на сасвим равном земљишту на коме је, по свој прилици, била брестова шума па је и село своје име добило отуда. Ову претпоставку подупире чињеница, што је познато да брест воли безводно, суво земљиште, а Брестовац лежи на сувом тлу где се тешко долази до воде и где лети често пресахњују бунари. Истина, око села има више великих јама у којима, када су кише, има воде, али те су јаме насељеници ископали узимајући из њих земљу потребну за изградњу кућа.
            За време цара Јосифа другог уследило је насељавање Немаца. Стотинак породица насељеника долазили су низ Дунав до Апатина. Одатле су ишли за Брестовац и стигли на пролеће 1786.
            Из знакова на брестовачким печатима и из спискова даје се закључити да су тадашњи Брестовчани, као што су уосталом и данас, по занимању били земљорадници и сточари. Занатлија и трговаца било је у оно време само толико колико их је баш требало у селу за тадашњи примитивни живот земљорадника и сточара. Једина биртија у селу била је спахијска и издавана је у закуп с времена на време.
            После првог светског рата Брестовац је добио садашњи назив БАЧКИ БРЕСТОВАЦ да би се разликовао од осталих места са истим именом. У два наврата (од 1904.-1920. и 1941.-1944.) село носи мађарско име Szilberek. Кретање броја становника за период од 1869. – 2011.године приказано је у табели: